Dugo nisam napisala blog. Nije da mi nedostaje tema, ali vremena… to da. Kuhanje je zahtjevna profesija, iako kuhate za mnoge, samotan je  posao.  Svaki dan, svaki sat svakog dana mislite o hrani, učite o začinima, od naučenih temelja u kuharskoj školi, gradite svoj svijet koji je potpuno drugačiji, ali potpuno tvoj. Okružena pričama o velikim kuharima, inspirirajućim životnim pričama početaka nekih velikih kuhara, a uronjena u svijet profanog, konfekcije koja samo misli da je drugačija… posebna… povremeno je teško ustrajati na svom putu. Od kad sam profesionalno u kuharstvu, moj moto je kuhati pravu hranu za prave ljude, radne ljude, one koji veći dio dana provode na poslu, dajući im hranom dovoljno energije za to, ali ne zaboravljajući gušt uživanja u obroku. Život treba zadovoljstva, mala, svakodnevna, mi imamo pravo na to da se radujemo sitnicama, svaki dan. Imamo pravo biti sretni i maziti svoje tijelo ukusnim zalogajima, dobrim društvom i ugodnom atmosferom na poslu. Želim tome pridonijeti radeći nešto što me potpuno ispunjava.
Ono što nam treba, svima -smisao, nije frivolno tražiti i u hrani. Mi kao osobe postojimo samo u našem tijelu. Čuvajmo ga dobrom hranom, kretanjem i dobrim društvom.
Zato ne odbacujte zadovoljstvo kod jela samo zato jer to radite svaki dan.